Opšti pregled

Okruženje za slobodu interneta u Srbiji i dalje je prilično otvoreno, sa visokim nivoom pristupa internetu, ograničenim blokiranjem veb stranica i snažnom ustavnom zaštitom za novinare. Međutim, dok je onlajn medijski pejzaž raznolik, provladini novinski sajtovi, čiji su neki vlasnici povezani sa vladajućom strankom, šire dezinformacije. Online novinari su povremeno krivično odgovorni za svoj rad, a pojedinci koji su preko mreža organizovali i podsticali druge da prisustvuju ekološkim protestima 2021. godine posećivani su od strane organa reda i protiv njih su podnošene prekršajne ​​prijave. Infrastruktura za nadzor takođe predstavlja zabrinutost; agencije za sprovođenje zakona i bezbednosne agencije su istorijski pristupale telekomunikacionim metapodacima bez pridržavanja odgovarajućih zakonskih procedura. Takođe, srpske vladine agencije su navodno koristile napredne alate I špijunske softvere za nadzor, uključujući Predator.

Srbija je parlamentarna demokratija u kojoj se vlast bira na višepartijskim izborima, ali vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je poslednjih godina kontinuirano narušavala politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.

Ključni događaji, 1. jun 2021. - 31. maj 2022. godine

• Pristup internetu u zemlji se povećao, prema novim izvorima merenja (videti A1).
• Kompanije i pojedinci bliski vlasti podneli su broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) kako bi zastrašili i izvršili pritisak na nezavisne medija (videte B4 i C3).
• Osobe koje su oranizovale ekološke proteste preko društvenih mreža posećivane su od strane policije i izdate su im krivične prijave (videti C3).
• U decembru 2021. godine Citizen Lab je objavio da je Srbija navodno kupila špijunski softver Predator koji je razvijen od strane izraelske kompanije Cytrox. Kasnije izveštavanje od strane Gugla pokazalo je da su državne agencije koristile špijunski softver za targetiranje Android korisnika (videti C5).

A. Ograničavanje pristupa internetu 

A1: Da li infrastrukturna ograničenja limitiraju pristup internetu ili brzinu i kvalitet internet konekcije? (0–6 poena) (6/6)

Promena rezultata: Ocena se poboljšala sa 5 na 6 jer se povećala penetracija interneta, prema nekim izvorima merenja.

Stopa korišćenja interneta u Srbiji u porastu je poslednjih godina. Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije za 2021. godinu, 76,7 odsto domaćinstava ima računar, dok 94,6 odsto ima mobilni telefon. U 2021. godini 81,5 odsto srpskih domaćinstava bilo je konektovano na internet, pri čemu je 91,7 odsto koristilo usluge fiksnog širokopojasnog interneta, a 73,3 odsto koristilo je mrežni mobilni širokopojasni internet.1 Na osnovu podataka Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) za 2021. godinu, 81,2 odsto građana Srbije ima pristup internetu, sa stopom mobilne širokopojasne veze od 101,9 odsto i stopom fiksnog širokopojasnog pristupa od 26,2 odsto.2 Prema podacima Ookla Speedtest-a iz maja 2022. godine, prosečna brzina preuzimanja podataka sa interneta u Srbiji iznosila je 43,2 megabita po sekundi (Mbps) za mobilne telefone i 54 Mbps za fiksni širokopojasni internet.3

Generalno, internet usluge u Srbiji su pouzdane. Većina korisnika ima neki oblik digitalne pretplatničke linije (DSL), a tehnologija interneta četvrte generacije (4G) je takođe široko dostupna. Državna telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija dramatično je ubrzala razvoj svoje optičke mreže u poslednjih nekoliko godina. Kablovske kompanije, koje su dugo bile glavni uzrok razvoja brzog interneta u zemlji, takođe nastavljaju da ulažu u optička vlakna. U 2020. godini država je pokrenula program za izgradnju infrastrukture optičkih vlakana u ranije zanemarenim područjima.4

Srbija održava strateško partnerstvo u telekomunikacijama sa kineskim kompanijama od 2017. godine, kada su vlada i kineska kompanija Huawei potpisale dva neobavezujuća sporazuma o „pametnim gradovima“ (videti C5) i razvoju širokopojasnih internet usluga. Kineska vlada je takođe Srbiji odobrila kredite za razvoj infrastrukture i energetskog sektora. Sporazum je deo plana Pekinga o kineskom „digitalnom putu svile“, za koji bi Srbija bila evropsko središte.5

U proteklih nekoliko godina mnoge zemlje koje se graniče sa Srbijom pridružile su se „Čistoj mreži“, inicijativi SAD za bezbednu petu generaciju mobilne mreže (5G), koja identifikuje kineske kompanije Huawei i ZTE kao „nepouzdane pružaoce IT usluga“. Iako Srbija formalno nije deo „Čiste mreže“, predsednik Srbije i premijer Kosova su 2021. godine u Vašingtonu potpisali sporazum o saradnji, uz obavezu da ne koriste 5G opremu od „nepouzdanih pružalaca usluga“. Međutim, u Vašingtonskom sporazumu nigde se direktno ne spominju ni Kina, ni određene kompanije kao Huawei.6

Prvobitno planirano da se pokrene 2021. godine, uvođenje 5G mreže u Srbiji je odloženo.7 Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija, najavila je aukcije za 5G licence, koje je trebalo da budu održane u prvoj polovini 2022.8 Međutim, za sada nisu saopšteni nikakvi novi ravoji ili detalji predstojećih aukcija.

 A2: Da li je pristup internetu zabrinjavajuće skup ili je internet nedostupan određenim delovima populacije zbog geografskih, socijalnih ili drugih razloga? (0–3 poena) (2/3)

Internet usluge u Srbiji su relativno pristupačne, iako je pristup širokopojasnom internetu preko fiksne linije skuplji od mobilnog pristupa. Prema podacima ITU-a za 2021. godinu, pretplata na širokopojasni pristup preko fiksne linije od 5 GB košta 2,66 odsto mesečnog bruto nacionalnog dohotka (BND) po stanovniku, a 2 GB mobilnih podataka košta 1,48 odsto mesečnog BND po glavi stanovnika.9 Komisija za širokopojasni pristup internetu i održivi razvoj navela je da bi „osnovne širokopojasne usluge“ trebalo da koštaju manje od 2 posto mesečnog BND-a po stanovniku.

Postoji digitalni jaz između urbanih i manje naseljenih područja. Prema godišnjim podacima Zavoda za statistiku Srbije za 2021. godinu, postoje značajne razlike u pogledu internet povezanosti između urbanih centara, gde 85,6 odsto stanovnika ima pristup internetu, i manjih naselja i sela, gde 74,7 odsto stanovnika ima pristup internetu. Najveća stopa penetracije interneta je u Beogradu (92,9 odsto), glavnom i najnaseljenijem gradu u Srbiji, dok severna pokrajina Vojvodina (77,8 odsto), centralna i zapadna Srbija (79,2 odsto) i južna i istočna Srbija (75,7 odsto) imaju niže stope penetracije.10 Regioni sa višim stepenom pristupa internetu uglavnom su u centralnim i severnim delovima zemlje.11

Nivo pristupa internetu među domaćinstvima takođe zavisi od društveno-ekonomskih uslova. Internet veze su prisutne u 97,8 odsto domaćinstava sa mesečnim prihodom većim od 600 evra (720 dolara), dok u domaćinstvima sa mesečnim prihodom do 300 evra (360 dolara) zaostaje sa 59 odsto.12

Iako Zakon o elektronskim komunikacijama propisuje da je „skup osnovnih elektronskih komunikacionih usluga određenog obima i kvaliteta, koje su dostupne svima na teritoriji Republike Srbije po prihvatljivim cenama“,13 poslednjih godina postignut je mali napredak u primeni univerzalnog servisa, kako navodi državna Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL). U RATEL-ovom Izveštaju o digitalnoj uključenosti za 2019. godinu navodi se da provajderi nisu izgradili neophodnu infrastrukturu, jer bi ona imala ograničenu ekonomsku održivost u područjima sa manje imućnim stanovništvom.14

A3: Da li vlada sprovodi tehničku ili pravnu kontrolu nad infrastrukturom interneta u svrhe ograničenja mogućnosti povezivanja na internet? (0–6 poena) (6/6)

Vlada nije ometala niti ograničavala pristup internetu tokom perioda izveštavanja, a nema ni podataka o ukidanju interneta tokom izbora ili drugih nacionalnih događaja.

Infrastruktura internet provajdera (ISP) nije centralizovana, iako država ima većinski udeo u Telekomu Srbija,15 jednom od najvećih provajdera. Serbian Open eXchange (SOX), platforma za razmenu internet saobraćaja, privatno je preduzeće sa decentralizovanom mrežom.16

A4: Da li postoje pravne, regulatorne ili ekonomske prepreke koje ograničavaju raznolikost pružalaca usluga? (0–6 poena) (4/6)

Sektor za telekomunikacije je relativno raznolik, iako državna kompanija Telekom Srbija drži najveći udeo na tržištu i za mobilne i fiksne širokopojasne mreže. Telekom Srbija je već bio najkorišćeniji i najrasprostranjeniji operator internet usluga, ali kupovinom manjih telekomunikacionih kompanija sada ima kontrolu nad gotovo 50 odsto tržišta širokopojasnog interneta u zemlji.17 Nema značajnih prepreka za ulazak na tržište. Prema Zakonu o elektronskim komunikacijama,18 svako preduzeće može pružati telekomunikacione usluge ako ispunjava opšte uslove i aplicira RATEL-u.19 Pojedinačne licence se izdaju samo za ograničene resurse, poput frekvencija. Zakon o elektronskim komunikacijama većinski je usklađen sa pravilima Evropske unije (EU), a postoje i planovi za njegove izmene i dopune kako bi se postiglo potpuno usklađivanje.20

Na osnovu RATEL-ovog Izveštaja o tržištu elektronskih komunikacija za četvrti kvartal 2021. godine, Telekom Srbija obuhvata 43,4 odsto od procenjenih 8,5 miliona pretplatnika mobilne telefonije21 , dok Telenor Srbija, koji je u vlasništvu češke investicione grupe PPF22 , koji je u martu 2022. postao Yettel23 i A1 Srbija, pojedinačno pokrivaju približno 31, odnosno 24 odsto. Telekom Srbija i SBB efektivno imaju duopol na tržištu fiksnog širokopojasnog pristupa. Od 1,8 miliona pretplatnika fiksne širokopojasne veze, Telekom Srbija drži 54 odsto, dok SBB opslužuje 31,4 odsto.24

U januaru 2021. godine Telekom Srbija je potvrdila da je potpisan ugovor o iznajmljivanju optičkih kablova Telenoru.25 U aprilu 2021. godine United Media i SBB, koji su oboje deo United Group čije je sedište u Holandiji,26 podneli su krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora zbog zaključivanja restriktivnog sporazuma, za koji veruju da bi mogao uticati na slobodu medija u Srbiji, jer bi mogao predstavljati presedan koji otežava konkurentima ulazak na tržište.27

A5: Da li je državni regulatornim telima koja nadziru pružaoce usluga i digitalne tehnologije onemogućeno da svoj posao izvršavaju slobodno, pravično i nezavisno? (0–4 poena) (4/4)

RATEL, koji je odgovoran za regulisanje sektora telekomunikacija i mreže operatora fiksne telefonije, posluje transparentno.28 Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) nadležno je za nadzor agencije, u skladu sa Zakonom o elektronskim komunikacijama i statutom RATEL-a iz 2016. godine.29 Ne postoji jedinstveni državni organ zadužen za nadzor ili regulisanje internet sadržaja u Srbiji.

RATEL ima dve glavne operativne grane - Upravni odbor i direktora agencije. Članove Upravnog odbora bira Narodna skupština, na osnovu javnog konkursa koji sprovodi MTTT. Članovi odbora se formalno ne imenuju na osnovu političke pripadnosti, iako većinska koalicija u skupštini može glasati za svoje preferirane kandidate. Odbor bira direktora agencije među kandidatima koji se takođe biraju na osnovu javnog konkursa. Dragan Pejović, koji je prethodno radio na pitanjima u vezi sa poštanskom službom Srbije, u avgustu 2020. je jednoglasno izabran na petogodišnji mandat kao direktor RATEL-a, zamenivši Vladicu Tintora.30

RATEL je finansijski nezavisan od izvršne vlasti, pošto se finansira iz različitih naknada (na primer, onih za naplaćivanje korišćenja frekvencija) koje plaćaju provajderi usluga. Međutim, sav višak novčanih sredstava mora biti prebačen u državni budžet.31

Imenovanje članova Upravnog odbora RATEL-a formalno je transparentno; konkursi se objavljuju javno, lista izabranih kandidata se takođe objavljuje javno, a sednice Narodne skupštine, na kojima se raspravlja o imenovanjima, prenose se uživo na internetu. Različite zainteresovane strane, uključujući industrijska udruženja, ne mogu zvanično predložiti kandidate, jer to može negativno uticati na nepristrasnost u okviru RATEL-a. Prethodni sastavi odbora nisu uključivali članove iz tih redova.32 Odluke direktora i Upravnog odbora RATEL-a dostupne su na veb stranici agencije, zajedno sa zapisnicima sa sastanaka odbora i dozvolama koje je agencija izdala.33 RATEL redovno održava javne konsultacije o aktima iz svoje nadležnosti, što je zajedno sa MTTT dužan da čini prema članovima 34 - 36 Zakona o elektronskim komunikacijama.34

Fondacija Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), koja je u privatnom vlasništvu, upravlja registrom naziva nacionalnih internet domena najvišeg nivoa u Srbiji (.rs i .срб) i internet infrastrukturom od posebnog značaja za funkcionisanje interneta u Srbiji.35

B. Ograničavanje sadržaja

B1: Da li država blokira ili filtrira, ili prisiljava pružaoce usluga da blokiraju ili filtriraju sadržaj na internetu, posebno onaj koji je zaštićen međunarodnim standardima za zaštitu ljudskih prava? (0–6 poena) (5/6)

Uopšteno, internet sadržaj je široko dostupan i politički, kulturni ili društveni sadržaji se ne blokiraju.

Tokom perioda izveštavanja nije bilo prijavljenih slučaja blokiranja ili filtriranja sajtova od strane države. Međutim, vlada je blokirala brojne sajtove za kockanje krajem 2020. godine kada korisnici određenih pružaoca internet usluga nisu mogli da pristupe nizu sajtova, koje su ranije funkcionisali slobodno.36 Na pitanje o tome, provajderi su odgovorili da se pridržavaju novog Zakona o kockanju, koji je donet u aprilu 2020. i zabranjuje „učešće u igrama na sreću koje se organizuju u inostranstvu, a za koje se opklade postavljaju i plaćaju na teritoriji Republike Srbije“.37 Sajtovi su i dalje blokirani.

B2: Da li državni ili nedržavni akteri koriste pravne, administrativne ili druge kanale kako bi naterali izdavače, pružaoce usluga hostinga sadržaja ili digitalne platforme da uklone sadržaje, posebno one koji su zaštićeni međunarodnim standardima o ljudskim pravima? (0–4 poena) (3/4)

Vlada retko uklanja onlajn sadržaje koji su zaštićeni međunarodnim standardima o ljudskim pravima.

U septembru 2020. godine, službenici Sekretarijata za inspekcijske poslove grada Beograda naredili su operatorima uklanjanje sa njenih internet domena aplikaciju za prevoz Car:Go, čiji rad je naišao na kritike državnih organa i taksi udruženja. Zvaničnici nisu objavili nikakve dodatne informacije o naredbi. Pružaoci usluga u Srbiji, koji su negirali da su dobili naredbu,38 nisu ni imali tehničke mogućnosti da uklone aplikaciju iz mobilnih prodavnica.39 Uprkos kontroverzama, aplikacija je nastavila normalno da funkcioniše u zemlji.

Oslobađanje pružalaca usluga od odgovornosti za sadržaj trećih strana utvrđeno je Zakonom o elektronskoj trgovini,40 koji se zasniva na načelima EU Direktive o e-trgovini. Deo u Zakonu pod naslovom „Odgovornost pružalaca usluga“ (članovi 16–20) definiše kriterijume za isključenje odgovornosti kod pružanja različitih vrsta usluga, uključujući hosting i kešing, kao i proceduru za uklanjanje nedopuštenog sadržaja (notice-and-takedown).

Međutim, izmenama i dopunama Zakona o žigovima, koje su usvojene u martu 2020. godine, dozvoljeno je podnošenje tužbi ne samo protiv onih koji su povredili prava intelektualne svojine, već i protiv pružalaca usluga čije su usluge korišćene tom prilikom.41 U skladu sa izmenama, kršenje ugovora o licenci se stoga smatra kršenjem prava žiga, a prekršioci mogu snositi krivičnu odgovornost. U ovom slučaju, korisnik licence može biti obavezan da otkrije dokumente koji se odnose na kršenje, kao i kanale i osobe koje su učestvovale u kršenju prava.42

U svojim izveštajima o transparentnosti, koji pokrivaju period od januara do decembra 2021. godine, Meta je otkrila da nije uklonila nikakav sadržaj po nalogu Srpske vlade.43 Tokom istog perioda, Tviter je primio 28 zahteva za uklanjanje sadržaja sa 73 naloga od strane Vlade Srbije i nije postupio ni po jednom.44 Gugl je 2021. godine primio devet zahteva za uklanjanje sadržaja od Vlade Srbije, ali takođe nije udovoljio ni jednom.45

B3: Da li su ograničenja pristupa internetu i digitalnim sadržajima dovoljno transparentna, proporcionalna ciljevima i da li postoji nezavisni žalbeni postupak? (0–4 poena) (3/4)

Ograničenja na internetu su u velikoj meri proporcionalna. Do danas u zemlji nije bilo ozbiljnih slučajeva ograničenja digitalnog sadržaja, niti zakoni definišu ograničenja elektronske ili onlajn komunikacije. Srbija nema poseban zakon koji reguliše pitanja onlajn sadržaja, a opšti zakoni o medijima, poput Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima,46 ne koriste se za zabrane ili ograničenja onlajn govora.

Kada je mobilni operator A1 Srbija u oktobru 2020. godine na zahtev Uprave za igre na sreću Ministarstva finansija blokirao pristup određenim veb sajtovima za onlajn klađenje (videti B1), SHARE Fondacija je upravi uputila zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, tražeći uvid u obaveštenje poslato internet operatorima i spisak blokiranih URL-ova. Uprava je odbila zahtev, tvrdeći da bi objavljivanje traženih dokumenata uticalo na državne prihode. Nakon što je Poverenik za za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poništio rešenje uprave po žalbi SHARE Fondacije, uprava je u januaru 2022. godine odbila i drugi zahtev od SHARE-a, tvrdeći da bi objavljivanje predmetnih dokumenata uticalo na državne prihode.

B4: Da li onlajn novinari, komentatori, i obični korisnici primenjuju autocenzuru? (0–4 poena) (2/4)

Autocenzura nije svakodnevna pojava, ali kada se događa u Srbiji, uglavnom je prisutna među medijima koji podržavaju vladu. Kako je to opisao jedan novinar sagovornik: ,,kada se procene rizici, granice postaju prilično jasne".47 Najčešći tipovi autocenzure rezultat su unutrašnjih ili spoljnih pritisaka na novinare, urednike i medijske organizacije. U nekim medijima, novinari su prećutno svesni o kojim temama mogu slobodno da pišu, a o kojima ne.48 Prema izveštaju Međunarodnog odbora za istraživanje i razmenu (IREKS) za 2022. Vibrant Information Barometer (VIBE), autocenzura je “veoma prisutna“ u zemlji.49 Pored toga, strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) podnete protiv nezavisnih medija tokom perioda izveštavanja izazvale su zabrinutost zbog klime autocenzure (videti C3).

Perica Gunjić, glavni urednik medijskog portala Cenzolovka, rekao je u intervjuu u aprilu 2020. godine da je autocenzura prilično rasprostranjena u zemlji.50 Objasnio je da se problem pogoršao sa pojavom pandemije COVID-19 i kasnije sa uvođenjem vanrednog stanja, uz napomenu da je hapšenje novinarke Ane Lalić u aprilu 2020. godine takođe doprinelo povećanju autocenzure (videti B5).

B5: Da li su onlajn izvori informacija kontrolisani ili manipulisani od strane vlade ili nekog drugog moćnog aktera radi naglašavanja određenih političkih interesa? (0–4 poena) (2/4)

Država nastavlja da ima aktivnu ulogu u vršenju uticaja na medijsko tržište. Veliki broj novinskih kuća ima bliske veze sa vladajućom strankom, a politička polarizacija medija pogoršana je administracijskim favorizovanjem tabloida, čije izveštavanje ih pretežno predstavlja u pozitivnom svetlu.

Paket medijskih zakona usvojen 2014. godine omogućio je državnim organima da kroz sufinansiranje utiču na medije da izveštavaju u javnom interesu. Na taj način je vlada dobila mehanizam da podržava privatne medije koji se nalaze u vlasništvu članova ili simpatizera vladajuće stranke, jasno putem ugovora o oglašavanju ili preko manje transparentnih subvencija.51 U praksi, internet portali tabloida bliskih vlasti koji stalno izvrću činjenice i napadaju nezavisne medije, nastavili su da dobijaju značajan deo javnih sredstva na državnom i lokalnom nivou.52

Uoči izbora na sva tri nivoa u aprilu 2022. godine (videti B8), SHARE Fondacija je radila monitoring predizborne kampanje na platformama kao što su Fejsbuk i Gugl53 , i zaključila da nedostatak transparentnosti oko političkih reklama na ovim platformama ugrožava demokratski proces. Iako je Meta preduzela dodatne korake da verifikuje oglašivače na Fejsbuku, Gugl nije zauzeo isti pristup jer kompanija verifikuje samo političke oglašivače u Sjedinjenim Državama, EU i nekoliko drugih zemalja.54 Analiza koju je sproveo SHARE pokazala je da je budžet vladajuće stranke za oglašavanje na Fejsbuku iznosio skoro 50 odsto ukupnog budžeta koji su svi kandidati potrošili na reklame na platformi tokom kampanje. Na Tviteru su zabeležni nalozi koji su bili zasluženi samo za retvitovanje SNS i Vučića kako bi poslali poruku drugim nalozima da čine isto. Ovi nalozi su takođe citirali tvitove opozicionih aktera sa ciljem da ih diskredituju i podstaknu druge simpatizere SNS-a da se pridruže negativnoj kampanji. Ova strategija uticala je na širenje dometa vladajuće stranke na platformi, koji je bio širi od bilo koje druge stranke.

U julu 2021., novinarska ogranizacija Reporteri bez granica zabeležili su povećanje broja veb stranica poznatih kao „ružni blizanci“, koji sa ciljem da zbune čitaoce, oponašaju i plagiraju vizuelni identitet određenog nezavisnog medija, dok istovremeno objavljuju vesti direktno preuzete od vladajuće stranke i napadaju zaposlene u tim pravim nezavisnim medijima. U decembru 2021., Južne vesti dobile su presudu protiv svog “ružnog blizanca” i naređeno je da sajt bude privremeno uklonjen.55 Medijski portali Ozonpress i Kolubarske koji su takođe bili na meti ovih stranica, nisu uspeli na sudu da dokažu da ovi sajtovi krše autorska prava.56

Kampanje dezinformisanja u Srbiji se redovno javljaju. Vodeći se sličnim primerima iz Rusije, aktuelna vlast uložila je napore u stvaranje sofisticirane mašinerije onlajn trolova. Iako se trolovi uglavnom angažuju za vreme izbora, Vlada Srbije ih je koristila i u drugim prilikama. Tokom perioda izveštavanja, Srbija se uporedo suočavala sa pandemijom koronavirusa, kao i parlamentarnim izborima u junu 2020. godine. Kampanje dezinformisanja fokusirale su se prvenstveno na dezinformacije o virusu i vakcinama,57 ali i na masovne proteste posle izbora u julu 2020. godine.58

Pandemija COVID-19 ubrzala je centralizaciju medijske sfere. U martu 2020. godine vlada je izdala dokument u kome se navodi da sve objavljene informacije o širenju koronavirusa u zemlji moraju dolaziti direktno od visokih državnih zvaničnika ili Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19.59 Kao rezultat toga, državni organi, medicinsko osoblje i mediji morali su svoje podatke da šalju vladi na proveru i odobrenje pre puštanja i informisanja javnosti. Međutim, taj dokument nikada nije zvanično usvojen, a detalji njegove primene bili su nejasni. Novinarka Ana Lalić uhapšena je i pritvorena, jer je izveštavala o lošim uslovima u Kliničkom centru Vojvodina u aprilu 2020. godine, mimo novodonete vladine odluke. Hapšenje je osuđeno od strane javnosti, a vlada je ubrzo povukla martovsku odluku (videti B4 i C3).

U avgustu 2021., Tviter je počeo da označava različite provladine medije kao medije „kojima upravlja predstavnik vlade” ili kao „medijski entitet koji je povezan sa državom“, što je izazvalo veliku kontroverzu u zemlji.60 Akcija je povezana sa uklanjanjem 8.500 provladinih naloga sa mreže u martu 2020. godine.61 Prema Tviteru, ovi klasteri naloga su služili za promovisanje interesa predsednika Aleksandra Vučića i SNS tako što su služili za ućutkivanje političkih protivnika i širnenja dometa vesti koje administraciju predstavljaju u pozitivnom svetlu. Predsednik Vučić je ocenio ovaj potez od strane Tvitera kao uvođenje cenzure i otvoreno pozvao platformu da deaktivira njegov nalog, uporedivši sebe sa bivšim predsednikom SAD Donaldom Trampom.62

B6: Da li ekonomske, regulatorne ili neke druge prepreke utiču negativno na mogućnost korisnika da objavljuju sadržaje onlajn? (0–3 poena) (2/3)

Položaj onlajn medija u Srbiji otežan je određenim zakonskim i finansijskim preprekama, pre svega zbog značaja državnog finansiranja na medijskom tržištu.

Država utiče na medijski sektor putem javnog sufinansiranja (videti B5). Paket medijskih zakona iz 2014. daje Vladi značajan uticaj na veliki broj medija, mada se mnoge medijske kuće finansiraju i na druge načine. Prema istraživanju koje je sproveo IREX, 43 odsto medijskog prihoda dolazi od oglašavanja, a 26 odsto od drugih izvora, kao što su prodaja štampanih izdanja novina. Procenjuje se da oko 50 odsto zarade od digitalnog oglašavanja ide globalnim platformama, kao što su Google i Facebook, dok druga polovina ide lokalnim izdavačima onlajn medija i pružaocima usluga oglašavanja.63

Zakon o elektronskim komunikacijama ne spominje izričito „neutralnost mreže“, ali sadrži princip pružanja mogućnosti krajnjim korisnicima da prilikom „korišćenja javnih komunikacionih mreža i usluga, slobodno pristupaju i distribuiraju informacije, kao i da koriste aplikacije i usluge po svom izboru“.64 Za sada nije bilo zabeleženih pokušaja ukidanja neutralnosti mreže u praksi.

Međutim, mobilni operatori u Srbiji nude tarifne pakete sa besplatnim pristupom određenim sajtovima i uslugama (zero-rating). Tokom 2022. godine, svi mobilni operateri, uključujući Yettel65 , A1 Srbija66 i Telekom Srbija67 , nastavljaju da nude pakete sa uključenim protokom za određene aplikacije, kao što su Facebook, Viber i WhatsApp.

B7: Da li u sferi onlajn informisanja nedostaju raznolikost i pouzdanost? (0–4 poena) (3/4)

Medijska sfera u Srbiji je raznolika, mada hibridne novinske veb stranice, koje šire dezinformacije, postaju sve prisutnije.

SHARE Fondacija sastavila je bazu podataka sa više od 1.200 online medijskih platformi, kao i štampanih medija koji imaju i veb stranice.68 Podaci su dobijeni od nacionalne Agencije za privredne registre, koja vodi Registar medija u zemlji.69

Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima (član 30, stav 2), u medije ne spadaju platforme poput internet foruma, društvenih mreža i drugih platformi koje omogućavaju slobodnu razmenu informacija, ideja i mišljenja njenih članova, niti bilo koja druga samostalna elektronska publikacija, poput blogova, veb-prezentacija i sličnih elektronskih prezentacija, osim ako nisu registrovane u Registru medija, koji vodi Agencija za privredne registre.70

Masovna proizvodnja sadržaja o pandemiji koronavirusa preplavila je medije i društvene mreže, a širenje dezinformacija se takođe znatno povećalo sa početkom pandemije tokom rane 2020. Teorije zavere o poreklu i širenju virusa, zajedno sa navodnim alternativnim lekovima i metodama prevencije, stekle su veliku popularnost na internetu. Nakon razvoja vakcine protiv COVID-19, Srbija se našla na drugom mestu po pitanju brzine distribucije vakcine svojim građanima u Evropi.71 Iako je početni odziv bio veliki, skepticizam u pogledu efikasnosti vakcine se brzo širio, uglavnom na mrežama, gde su se dezinformacije o vakcinama i vakcinaciji pojavljivali dnveno na društvenim mrežama.72 Onlajn antivakserski pokret koji se proširio na mrežama organizovao je proteste na ulicama protiv COVID-19 mera uvedenih od strane vlade. U oktobru 2021. godine grupa demonstranata okupila se ispred zgrade dr Predraga Kona, jednog od čelnika Kriznog štaba, tražeći njegovu ostavku.73

Platforme društvenih mreža ostale su plodno tle za širenje teorija zavere i dezinformacija, posebno o migrantima. Facebook grupa prethodno poznata pod imenom „STOP Naseljavanju Migranata“, koja je aktivna još od početka pandemije koronavirusa i nekoliko puta je uklanjana sa mreža, u januaru 2022. pojavila se ponovo samo ovog puta pod nazivom “Stop Cenzuri”, ponovo privlačeći oko 320,000 članova.74 Iako je fokus grupe i dalje na pitanjima koja se tiču navodnih zločina migrantske populacije u Srbiji, njeno polje se povećao i sada uključuje mnogobrojne druge teorije zavere oko državnog pristupa pandemiji, uključujući i distribuciju vakcina. Grupu i dalje vodi ekstremno desničarska grupa Narodne patrole, koje su organizovale brojne antimigrantske skupove u Beogradu i učestvovale u antivladinim protestima u julu 2020.

Ovakva opasna kampanja dezinformisanja dostigla je vrhunac u maju 2020. godine, kada je muškarac kolima uleteo u prihvatni centar za migrante u Obrenovcu, i ceo događaj prenosio uživo na Fejsbuku. Na video snimku muškarac je ponavljao neke od stavova i zavera koje su deljene u grupi, uz dodatno propagiranje ksenofobičnih, rasističkih i etničkih stereotipa.75 Na svu sreću, u incidentu niko nije povređen, jer je policija uhapsila muškarca nakon što je automobilom probio ogradu kampa. Ubrzo je otkriveno da je čovek član desničarske grupe Levijatan, koja je od ranije poznata po uznemiravanju romskog stanovništva u okolini Beograda i učestvovanju na antimigrantskim skupovima.76

B8: Da li trenutni uslovi otežavaju korisnicima da se mobilišu, formiraju zajednice i započinju kampanje, posebno o političkim i socijalnim pitanjima? (0–6 poena) (5/6)

Društvene mreže se redovno koriste za organizovanje društvenih pokreta i protesta.77 U decembru 2021. osobe koje su preživele seksualno zlostavljanje oglasile su se na Tviteru i pokrenule kampanju na društvenim mrežama sličnu #MeToo kampanji, koristeći hashtag #nisamprijavila.78 Kampanja se brzo proširila po društvenim mrežama i hiljade preživelih podelilo je svoje priče i pružalo međusobnu podršku (videti C7).

Izbori na sva tri nivoa vlasti održani su u aprilu 2022. godine i nekoliko organizacija je pokrenulo „Platformu tri slobode“ kako bi pratili izbornu kampanju, kao i da bi pomogli građanima i biračima da izraze svoja prava na pristup informacijama, udruživanje i okupljanje.79

U aprilu 2021. hiljade ljudi okupilo se u Beogradu na „Ekološkom ustanku“ zajedno sa aktivistima, akademicima i poznatim ličnostima koji su se zalagali za stroža ograničenja oko zagađenje vazduha i razvojne projekte i povećanje odgovornosti vlade po pitanjima životne sredine.80 Neki od aktivista koji su učestvovali u protestima bili su mete negativnih onlajn kampanja provladinih medija.81 Na naknadnim ekološkim protestima (videti C3) takođe je bilo kontra kampanja na mrežama u Kojima su neki korisnici tvrdili da su demonstranti strani plaćenici sa „Zapada“ koji pokušavaju da destabilizuju vladu – što je veoma ličilo na zvanični narativ vlasti.82

Kojim kanalima su se ljudi mobilisali za ove proteste ostaje nejasno. Međutim, većina informacija u vezi sa skupovima, od lokacija policijskih kordona do detalja o pritvorenim demonstrantima, dele se preko platformi kao što su Fejsbuk, Tviter i Telegram. Građani su u prošlosti koristili društvene medije za organizovanje i razmenu informacija tokom masovnih antivladinih protesta.83

Brojni drugi društveni pokreti se rutinski organizuju na mreži kako bi se bavili pitanjima koja se tiču životne sredine, prava onlajn radnika i lokalne politike. Ekološki protesti, posebno oni koji se protive izgradnji hidroelektrana koji pogađaju lokalne zajednice, postali su izraženiji širom zemlje. Aktivisti su se okupljali na mrežama kako bi prenosili proteste uživo osuđujući kompanije i investitore koji se bave njihovim oblastima, a video snimci su pomogli pokretu da prikupi više od 100.000 pratilaca na društvenim mrežama.84

C. Kršenja korisničkih prava

C1: Da li ustav ili drugi zakoni neuspešno štite prava kao što su sloboda izražavanja, pristup informacijama i sloboda medija, uključujući na internetu, i da li ih sprovodi sudstvo koje nije nezavisno? (0–6 poena) (4/6)

Član 46 Ustava garantuje slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje. Član 50 propisuje da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Isti član propisuje i da u Republici Srbiji nema cenzure. Član 51 garantuje da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju. Pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom, zagarantovano je članom 51 Ustava.85

Članom 52 Zakona o javnom informisanju i medijima definisana je „novinarska tajna“ i utvrđeno je da novinar nije dužan da otkrije izvor informacije, osim podataka koji se odnose na krivično delo, odnosno učinioca krivičnog dela, za koje je kao kazna propisan zatvor u trajanju od najmanje pet godina, ako se informacije o krivičnom delu ne mogu pribaviti na drugi način.86

Krivični zakonik takođe pruža zaštitu novinarima, navodeći da „lice koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja“ treba da bude zaštićeno od pretnji napadom na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica (član 138, stav 3). Kazne za ugrožavanje sigurnosti novinara u vezi sa njihovim radom kreću se u rasponu od šest meseci do pet godina zatvora - isto kao i za pretnje najvišim državnim zvaničnicima.87 Međutim, ova prava ne sprovode se dosledno u praksi. Krajem 2021. godine predložene su izmene Krivičnog zakonika sa namerom da se novinarima pruži veća zaštita, ali predlog izmena takođe sadrži i članove koji bi mogli da kriminalizuju uvredljive stavove i predstavljaju pretnju slobodi govora (videti C2).88

Iako je pravosuđe formalno nezavisno, ono često dolazi pod uticaj vladinih zvaničnika koji javno komentarišu rad sudova i u nekim slučajevima otvoreno antagoniziraju sudije. Štaviše, u uzastopnim izveštajima Evropske komisije konstatovano je da su reforme pravosuđa u zemlji, koje su namenjene jačanju nezavisnosti sudstva, u zastoju.89

Ustavni amandmani koji su sačinjeni u cilju unapređenja nezavisnosti pravosuđa u Srbiji stavljeni su na referendum u januaru 2022. Većina građana koji su glasali na referendumu bila je za te amandmane, a skupština je naknadno donela neophodan zakon za izmenu Ustava u februaru.90 Stvarni uticaji ustavnih promena na nezavisnost pravosuđa tek treba da budu viđeni.91

C2: Postoje li zakoni koji propisuju krivične sankcije ili građansku odgovornost za onlajn aktivnosti, posebno one zaštićene međunarodnim standardima poštovanja ljudskih prava? (0–4 poena) (3/4)

Neki članovi zakona i ustavne odredbe ostavljaju prostor za zloupotrebu tumačenja kako bi se kažnjavale legitimne onlajn aktivnosti. Izmenama Krivičnog zakonika 2012. godine deinkriminalizovana je kleveta; iako se u članu 170 uvreda i dalje smatra krivičnim delom, za nju nije predviđena kazna zatvora. Međutim, nacrt izmena krivičnog zakona uveden krajem 2021. kaznio bi „grube uvrede ili maltretiranje, drskost ili nemilosrdnost“ kaznom do jedne godine zatvora (videti C1).92 Poslednjih godina optužbe za uvrede retko su se koristile za ograničavanje govora na internetu, ali nedavni slučaj klevete u koji je uključen Milenijum tim izazvao je zabrinutost da bi se takva sredstva u budućnosti mogla češće da se koriste (videti C3 i C5).

Opšta ustavna ograničenja govora i izražavanja u skladu su sa međunarodnim standardima, mada bi se mogla tumačiti da opravdaju represivne radnje. Član 46, stav 2, na primer, navodi da se „sloboda izražavanja može zakonom ograničiti, ako je to neophodno radi zaštite prava i ugleda drugih, čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zaštite javnog zdravlja, morala demokratskog društva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.“ Član 50, koji garantuje slobodu medija, navodi da „nadležni sud može sprečiti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obaveštavanja samo ako je to u demokratskom društvu neophodno radi sprečavanja pozivanja na nasilno rušenje Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprečavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprečavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mržnje, kojim se podstiče na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.”93

C3: Da li se pojedinci kažnjavaju zbog onlajn aktivnosti, posebno onih zaštićenih međunarodnim standardima poštovanja ljudskih prava? (0–6 poena) (4/6)

Korisnici su u nekolicini slučajeva tuženi ili pritvoreni zbog izražavanja na internetu, i u nekoliko slučajeva bilo je podnošenja privatnih tužbi protiv medija.94

U decembru 2021, kada su širom Srbije izbili ekološki protesti protiv projekta rudarenja litijuma Rio Tinta, građane, novinare i aktiviste lokalne zajednice policija je zastrašivala posetama na kućnu adresu.95 U sedam slučajeva policija je dolazila u domove aktivista koji su o protestima objavljivali na Fejsbuku kako bi ih odvraćala od učešća na istim.96

Novinari i aktivisti koji su označeni kao organizatori ekoloških protesta i blokada puteva dobili su prekršajne ​​prijave, koje mogu da nose kaznu zatvora, zbog deljenja informacija na društvenim mrežama ili izveštavanja. Novinari portala SOinfo Sava Majstorov i Sara Mikić, kao i lokalni aktivista Danijel Mirkov našli su se na meti pritužbi zbog protesta u Somboru97 , dok je novinarka i fotografkinja Mina Delić dobila pritužbu na protest u Senti.98

Tužbe za klevetu i uvredu takođe su korišćene za zastrašivanje novinara. U aprilu 2021. godine, beogradska kompanija Milenijum tim podnela je tužbe za povredu časti i ugleda protiv nekoliko nezavisnih medijskih portala koja su u izveštaju sa konferencije za novinare naveli reči političara iz opozicije, koji je optužio kompaniju da blisko sarađuje sa Vladom.99 Ovaj potez viđen je kao jasna taktika zastrašivanja medija, pošto je kompanija zahtevala 100.000 evra po članku sa svakog portala, ali nije imala interes da tuži političare o čijim tvrdnjama su mediji izveštavali.100 Štaviše, Millennium Team nije demantovao tvrdnje koje su objavljene, već se odmah opredelio za sudski postupak101 , navodeći da je svrha tužbi da se dokaže njihova nevinost bez pritiska na medije.102

Krajem 2021. godine, istraživački medij KRIK postao je predmet broja tužbi pojedinaca blisko povezanih sa vlašću. Tužbe su se uglavnom odnosile na reputaciju i finansijsku štetu, a ukupan traženi iznos bio je trostruko veći od KRIK-ovog ukupnog budžeta.103 Uredništvo medija tvrdilo je da tužbe predstavljaju oblik pravnog zastrašivanja poznatog kao SLAPP tužbe, odnosno strateške tužbe protiv učešća javnosti. Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je ukazalo na štetne posledice koje ove tužbe mogu imati protiv nezavisnih medijskih portala.104

U decembru 2020. godine privatno lice je osuđeno na uslovnu kaznu od šest meseci zatvora zbog navodnog korišćenja Tvitera za ugrožavanje bezbednosti predsednika Vučića. Iako je dotična objava na Tviteru sadržala vulgarne uvrede na račun Vučićeve dece, on nije pokazao nikakvu jasnu nameru da naudi ni predsedniku ni članovima njegove porodice.105 U aprilu 2021. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je osuđujuću presudu.106

U aprilu 2020. novinarka portala Nova.rs, Ana Lalić, zadržana je u pritvoru 48 sati zbog izveštavanja o lošim bolničkim uslovima tokom pandemije koronavirusa. Naime, Lalić je svojim izveštavanjem prekršila odluku Vlade iz marta koja je predviđala da se sva izveštavanja o koronavirusu moraju zasnivati na informacijama od Kriznog štaba (videti B5).107 Nakon puštanja Ane Lalić iz pritvora, Vlada je odustala od odluke o centralizovanju informisanja o pandemiji, ali su mediji povezani s Vladom nastavili da uznemiravaju spomenutu novinarku.

C4: Da li država ograničava anonimnu komunikaciju ili enkripciju? (0–4 poena) (4/4)

Ne postoje pravne posledice za korišćenje enkripcije u Srbiji. Međutim, u kontekstu hapšenja kriminalne mreže povezane sa fudbalskim navijačima u februaru 2021. godine,108 ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin predložio je donošenje zakona koji će kriminalizovati posedovanje uređaja i drugih sredstava za enkriptovanje komunikacije. Vulinov predlog podržalo je Udruženje sudija i tužilaca Srbije, ali do juna 2022. nije bilo zakonskih predloga po tom pitanju.

Ne postoji obaveza da se pojedinci registruju kod državnih organa za korišćenje onlajn usluga.

C5: Da li državni nadzor aktivnosti na internetu narušava pravo na privatnost korisnika? (0–6 poena) (3/6)

Ustav ne spominje izričito privatnost, ali nudi jasne garancije za nepovredivost stana (član 40), tajnost pisama i drugih sredstava opštenja (član 41) i zaštitu podataka o ličnosti (član 42). Što se tiče tajnosti komunikacija, član 41 kaže da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.

U decembru 2021. godine, istraživanje Citizen Lab-a, istraživačkog centra na Univerzitetu u Torontu, identifikovalo je identifikovalo je korisnike u Srbiji koji su verovatno koristili Predator, špijunski alat sa naprednim mogućnostima koji se koristi za targetiranje i izvlačenje informacija sa mobilnih telefona. Alat je razvio Crytrox, član Intellexa, koji sebe naziva „Star Alliance“-om špijunskog softvera.109 U maju 2022. Google-ova grupa za analizu pretnji izvestila je da su „akteri podržani od strane vlade“ u Srbiji verovatno koristili Crytroxov špijunski softver da iskoriste ranjivosti nultog dana na Android uređajima.110 Ovo otkriće usledilo je nakon izveštaja Citizen Lab-a iz decembra 2020. u kome se pominje Srpska bezbednosno-obaveštajna agencija (BIA) kao mogući korisnik Circles-a, špijunskog alata koji omogućava korisnicima da nadgledaju pozive, tekstove i geolokaciju mobilnih telefona iskorišćavanjem slabosti u infrastrukturi mobilnih telekomunikacija.111

Telekomunikacione kompanije u Srbiji su u skladu sa zakonom dužne da zadržavaju metapodatke o komunikacijama, a nadležni državni organi imaju pravo da pristupaju tim informacijama prema zakonski nerazjašnjenim uslovima. (videti C6).

Članovi SNS-a su u više navrata komentarisali neobjavljene članke i prepiske između novinara i njihovih izvora. Te informacije dospele su na naslovne strane tabloida povezanih s Vladom.112 Stevanu Dojčinoviću, uredniku Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), bezbednosne agencije su više puta presretale lične prepiske i objavljivale ih u Informeru, jednom od najvatrenijih provladinih tabloida.113

KRIK i drugi mediji i organizacije civilnog društva nedavno su optuženi za saradnju sa kriminalnim organizacijama i za rad „protiv države“, pri čemu visoko rangirani zvaničnici javno prete novinarima saznanjima o informacijama iz privatnog života i otvoreno priznaju prisluškivanje.114

Vlada Srbije je 2017. godine potpisala dva neobavezujuća sporazuma sa firmom Huawei, od kojih se jedan odnosio na projekat „Pametni gradovi“, koji je uključivao prikupljanje, skladištenje i upravljanje podacima (videti A1). Tokom karantina 2020. godine, na beogradskim ulicama instalirano je više od 1.000 nadzornih kamera sa tehnologijom prepoznavanja lica.115

C6: Da li nadzor i prikupljanje podataka koje vrše pružaoci usluga i druge tehnološke kompanije narušava pravo na privatnost korisnika? (0–6 poena) (3/6)

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti,116 usvojen u novembru 2018. godine, uskladio je režim zaštite podataka u Srbiji sa Opštom uredbom EU o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) i pratećom Policijskom direktivom iz 2016. godine.117 Primena zakona je počela u avgustu 2019. godine, dajući javnim i privatnim subjektima dovoljno vremena da se prilagode novim standardima.

Nezavisni organ Srbije za zaštitu podataka je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti118 , koji je telo za pitanja slobode informisanja i zaštite podataka o ličnosti. Od svog osnivanja, Kancelarija Poverenika brani prava vezana za podatke građana. Prema godišnjem izveštaju za 2021. godinu, Kancelarija Poverenika rešila je postupke u više od 12.000 predmeta, od kojih se oko 3.300 odnosilo na pitanja zaštite podataka o ličnosti.119

Zakon o elektronskim komunikacijama zahteva od provajdera internet usluga i operatora mobilne i fiksne telefonije da čuvaju sve metapodatke o komunikacijama 12 meseci.120 Ovlašćeni državni organi, uključujući policiju i bezbednosne službe, mogu da zatraže pristup tim metapodacima u svrhu istrage krivičnih dela i zaštite nacionalne bezbednosti. Ustavni sud je kao jedna od dve najvažnije sudske institucije u zemlji 2013. godine presudio da je za pristup metapodacima o komunikacijama koje zadržavaju operatori potreban sudski nalog, jer su ti podaci sastavni deo komunikacije i kao takvi imaju ustavnu zaštitu.121

Međutim, istraživanje SHARE Fondacije o praksi zadržavanja podataka u Srbiji pokazalo je da državni organi pristupaju metapodacima koje skladište telekomunikacione kompanije direktno putem „aplikacija za direktan pristup“, što zakonom nije uređeno. Podaci iz 2020. godine, koje je Fondacija SHARE dobila od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, pokazuju da je Telekom Srbija primio 1.417 zvaničnih zahteva za pristup nadležnim organima, a slede Telenor (koji se sada zove Yettel) i A1 Srbija sa 422, odnosno 122 zahteva za pristup.122

Policija je u periodu od marta 2011. do marta 2012. godine direktno pristupila Telenorovim bazama podataka više od 270.000 puta, saopštio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.123 Dodatno SHARE istraživanje je potvrdilo da je direktno pristupanje Telenorovim zadržanim metapodacima nastavljeno od 2014. do 2017. godine124 , dok ostaje moguće da su i druge telekomunikacione kompanije dozvolile pristup, ali nisu dostavile izveštaj povereniku. Telenor, jedini operater koji izveštava o zahtevima za nezavisan pristup, u godišnjem izveštaju povereniku za 2018. godinu, kada je kompaniju preuzela PPF grupa, nije dostavio nikakvu informaciju o direktnom pristupu metapodacima; praksa se možda zadržala i nakon toga.125

Svi operatori i državni organi ovlašćeni za pristup zadržanim podacima dužni su da podnesu godišnju evidenciju o pristupima Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. U skladu sa članom 130a Zakona o elektronskim komunikacijama, godišnja evidencija mora da sadrži broj zahteva za pristup zadržanim podacima, broj odobrenih zahteva i vreme koje je proteklo od dana kada su podaci zadržani do datuma kada je pristup zatražen.126 Skupštinski Odbor za kontrolu službi bezbednosti u teoriji takođe ima nadzorna ovlašćenja,127 ali većina članova odbora pripada vladajućoj stranci ili njenim koalicionim partnerima.128 Srbija nema obavezu lokalizacije podataka (videti C5). Domaće tehnološke kompanije tek treba da objave izveštaje o transparentnosti slične onima koje generišu globalne platforme kao što su Facebook i Tviter.

Prema Zakonu o elektronskoj trgovini,129 koji reguliše pitanja odgovornosti pružaoca usluga, internet operatori su dužni da čuvaju podatke o korisnicima svojih usluga, uključujući i IP adresu sa koje korisnik ostvaruje pristup, kako tokom korišćenja, tako i u roku od najmanje 30 dana od prestanka pružanja usluge (član 16, stav 3). Zakon ne objašnjava svrhu ovog prikupljanja podataka, ko podacima može da pristupa i kako će se odredba primenjivati u praksi, što ostavlja prostor za široko tumačenje od strane državnih organa.

Neke velike međunarodne tehnološke kompanije, uključujući Metu i Amazon, još uvek nisu imenovale lokalnog predstavnika za pitanja zaštite podataka o ličnosti u Srbiji do kraja maja 2021. godine, što je korak koji je neophodan prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.130

C7: Da li državni organi ili drugi akteri zastrašuju ili vrše fizičko nasilje nad pojedincima zbog njihovih onlajn aktivnosti? (0-5 poena) (3/5)

Novinari se često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama zbog svog izveštavanja kako u onlajn okruženju, tako i oflajn.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zabeležilo je 151 napada na novinare u 2021. godini, kako oflajn tako i onlajn.131 Od 151 napada, 6 su bili fizički napadi. Drugi napadi koji su zabeleženi bili su verbalni napadi, pritisci i pretnje, kao i napadi na imovinu novinara. Kada takvi slučajevi dođu do suda, postupci se obično otegnu i često su ometani.

Krajem 2021. godine, policija je počela da se pojavljuje građanima na vratima zbog objava na društvenim mrežama o ekološkim protestima. U nekim slučajevima, policija je upadala građanima u domove i kako bi uručivala prekršajne prijave (vidi C3).132

Slučaj Milana Jovanovića, istraživačkog novinara portala Žig info, podsetnik je na pretnje sa kojima se novinari suočavaju i problematične odgovore pravosuđa. U decembru 2018. godine, Jovanovićeva kuća zapaljena je tako što je na nju usred noći bačen Molotovljev koktel. Napad je brzo doveden u vezu sa lokalnim predsednikom opštine, visoko rangiranim članom SNS-a Dragoljubom Simonovićem, o čijim poslovima je Jovanović godinama pisao. Jovanović se još ranije suočavao sa manje ekstremnim oblicima pritiska zbog izveštavanja o Simonoviću. Suđenje koje je usledilo bilo je obeleženo opstrukcijama odbrane i uplitanjem provladinih tabloida, kao i vršenjem pritiska na pravosuđe. Iako je suđenje trajalo više od dve godine zbog Simonovićevog odbijanja da se pojavi na ročištima, on je na kraju, u februaru 2021. godine, osuđen na četiri godine i tri meseca zatvora zbog podstrekivanja na paljenje Jovanovićeve kuće.133 Jovanović je nakon incidenta stavljen pod policijsku zaštitu. U decembru 2021. godine je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je prvobitnu presudu i naložio ponavljanje suđenja, zbog tehničkih i proceduralnih grešaka.134

Onlajn uznemiravanje novinara je uobičajena pojava. Rodno zasnovani napadi na novinarke ostaju tema koja se ponavlja u širem kontekstu zastrašivanja i uznemiravanja medijskih radnika u Srbiji. U izveštaju sastavljenom na osnovu rezultata istraživanja sprovedenog 2020. godine u okviru međunarodne kampanje Media4Women,135 71 odsto novinarki koje rade u Srbiji rekle su da su u poslednjih pet godina preko interneta dobijale mizogine i rodno zasnovane negativne komentare, a 54 odsto njih je reklo da je doživelo neki oblik onlajn seksualnog uznemiravanja.136

Uoči kampanje #nisamprijavila u decembru 2021. godine137 , u kojoj su žrtve seksualnog zlostavljanja delile svoja iskustva seksualnog zlostavljanja na Tviteru (vidi B8), bilo je izveštavanja o Telegram grupama u kojima su članovi delili intimne slike bivših partnera bez saglasnosti kao oblik odmazde, kao i Instagram profile žena i fotografije žena snimljenih na ulici bez saglasnosti.138 Članovi ovih grupa tražili su informacije o ženama sa slika i delili njihove lične podatke, uključujući imena, adrese i profile na društvenim mrežama. Najveća grupa imala je više od 30.000 članova, dok su manje grupe bile organizovane po pojedinim gradovima u Srbiji.139

Migrantska populacija u Srbiji često je izložena pretnjama i uznemiravanjima na internetu, a pojavilo se i mnoštvo lažnih vesti i teorija zavere u vezi sa navodnim naseljavanjem migranata po čitavoj državi tokom vanrednog stanja 2020. godine (videti B7).140 Širenje dezinformacija o ovoj temi na kraju je dovelo do antimigrantskih skupova u gradovima širom Srbije, kao i do nasilne provale u jedno od prihvatilišta za migrante u Obrenovcu.

C8: Da li su sajtovi, državni i privatni subjekti, pružaoci usluga ili pojedinačni korisnici predmet široko rasprostranjenog hakovanja i drugih oblika sajber napada? (0–3 poena) (1/3)

Sajber napadi su relativno učestala pojava u Srbiji, a neretko su mete napada civilno društvo i mediji. Od juna 2021. do maja 2022. godine, SHARE Fondacija zabeležila je 24 slučajeva povreda informacione bezbednosti koji su dospeli u javnost. Tri povreda uključivalo je tehnička onemogućavanja pristupa sadržaju, uključujući distribuirane napade uskraćivanja usluge (DDoS). SHARE je takođe zabeležio 16 slučajeva računarske prevare i dva slučaja onemogućavanja kontrole nad onlajn nalogom ili sadržajem.141

U julu 2021, turska grupa hakera, poznata pod imenom kao Cyber-Warrior Tim Akincilar, napala je zvaničnu veb stranicu Uprave za javni dug Srbije i ostavila poruku na početnoj stranici naizgled u znak protesta zbog odbijanja srpske vlade da prizna genocid u Srebrenici.142 Najveći javno poznati sajber napad na državni organ u Srbiji dogodio se u martu 2020. godine, kada je Informatika, javno komunalno preduzeće iz Novog Sada, bila na meti ransomvera. Ovaj napad je izazvao prekid u radu gradske uprave, jer su serveri gradske uprave i drugih javnih službi bili smešteni u okviru Informatike.143 Grad je odbio da plati otkupninu u kriptovaluti bitkoin i morao je da uspostavi novi računarski sistem.

Nezavisni mediji i organizacije civilnog društva redovno se nalaze na meti tehničkih napada. Početkom aprila 2022. godine veb-sajt novinske agencije Beta bio je na meti DDoS napada, zbog čega mu jedno vreme nije bilo moguće pristupiti.144 Takođe u aprilu, portal dnevnog lista Danas je više od 10 dana bio meta napada „poplave“, što je vrsta DDoS napada, ali javni pristup sajtu nije bio ugrožen.145

Srbija je potpisala i ratifikovala budimpeštansku Konvenciju o visoko-tehnološkom kriminalu i prilagodila svoje krivične zakone u skladu sa standardima konvencije.146 Krivični zakonik Srbije sadrži poglavlje „Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka“ (članovi 298–304a).147 U Beogradu postoji Posebno tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal,148 ali zbog velikog broj incidenata i činjenice da je u pitanju jedino tužilaštvo zaduženo za rešavanje slučajeva te vrste u zemlji, ne uspeva da drži korak sa sve većim brojem zaostalih predmeta.

• 1Republički zavod za statistiku Republike Srbije, “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2021.”, 2021, https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G202116016.pdf.
• 2International Telecommunication Union, “Active Mobile Broadband Prescriptions per 100 Inhabitants,” “Active Fixed Broadband Prescriptions per 100 Inhabitants,” ITU World Telecommunication/ICT Indicators 2020 Database, avgust 2021, https://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Pages/stat/default.aspx.
• 3Speedtest Global Index, Serbia, januar 2022, https://www.speedtest.net/global-index/serbia.
• 4Intervju sa Slobodanom Markovićem, tehničkim savetnikom za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), 3. april 2021.
• 5Aleksandar Vasović, “Serbia chooses links with China to develop its economy, telecoms despite U.S. warning campaign,” Reuters, 13. avgust 2020, https://www.reuters.com/article/us-serbia-china-huawei/serbia-chooses-l….
• 6Bojan Stojkovski, “When planning 5G rollouts, Eastern Europe's countries have to worry about more than just technology”, ZDNet, 16. februar 2021, https://www.zdnet.com/article/when-planning-5g-rollouts-eastern-europes….
• 7Mila Đurđević, “Šta odlaže uvođenje 5G u Srbiji?” Radio Slobodna Evropa, 29. decembar 2020, https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-5g-mreza-sta-odlaze-uvodjenje/3….
• 8“Matić: Aukcija za 5G licence u prvoj polovini 2022. godine”, N1, October 19, 2021, https://rs.n1info.com/biznis/matic-aukcija-za-5g-licence-u-prvoj-polovi….
• 9International Telecommunication Union, “Fixed-broadband Internet 5GB; USD, GNI PC” “Data-only mobile broadband 1.5 GB; USD, GNI PC” ITU World Telecommunication/ICT Indicators 2020 Database, avgust 2021, https://www.itu.int/en/ITU-D/Statistics/Pages/stat/default.aspx.
• 10Republički zavod za statistiku Republike Srbije, “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2021.”, 2021, https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G202116016.pdf.
• 11Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija Republike Srbije, “Mapa dostupnosti širokopojasnog pristupa internetu u RS”, https://pristupinternetu.mtt.gov.rs/portal/apps/sites/#/mttt-fiksna-pok….
• 12Republički zavod za statistiku Republike Srbije, “Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2021.”, 2021, https://publikacije.stat.gov.rs/G2020/PdfE/G202016015.pdf.
• 13Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html.
• 14Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Republike Srbije, “Izveštaj o digitalnoj uključenosti u Republici Srbiji za period od 2014. do 2018. godine”, jun 2019, https://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2019/07/Izvesta….
• 15Telekom Srbija, “O nama,” 2022, https://mts.rs/O-Telekomu.
• 16Serbian Open eXchange, “Šta je SOX”, 2022, https://www.sox.rs/sr/home-page/o-nama/sta-je-sox/.
• 17M. Obradović, “Telekom grabi ka duopolu sa SBB-om”, Danas, 9. januar 2019, https://www.danas.rs/ekonomija/telekom-grabi-ka-duopolu-sa-sbb-om/.
• 18Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html.
• 19Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, https://www.ratel.rs/sr/.
• 20Intervju sa Slobodanom Markovićem, tehničkim savetnikom za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), 3. april 2021.
• 21Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, “Pregled tržišta elektronskih komunikacija u Republici Srbiji: Četvrti kvartal 2021. godine,” https://www.ratel.rs/uploads/documents/empire_plugin/Pregled%20trzista%….
• 22“PPF Group Buys Telenor CEE Operations For 2.8 Billion Euros,” Karanovic Partners, avgust 2018, https://www.karanovicpartners.com/news/ppf-group-buys-telenor-cee-opera….
• 23Yettel, „O Yettelu“, 2022, https://www.yettel.rs/sr/o-yettelu/.
• 24Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, “Pregled tržišta elektronskih komunikacija u Republici Srbiji: Četvrti kvartal 2021. godine, https://www.ratel.rs/uploads/documents/empire_plugin/Pregled%20trzista%….
• 25Bojana Caranović, “POSLOVNA SARADNJA NIJE KARTEL: Šta zaista stoji iza sukoba SBB sa kompanijama "Telekom" i "Telenor"”, Večernje novosti, 31. januar 2021, https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/959930/poslovna-saradnja-nije-ka….
• 26United Group, “About,” 2022, https://united.group/about/.
• 27“United Media i SBB podnele krivičnu prijavu protiv Telekoma i Telenora“, N1, 8. april 2021, https://rs.n1info.com/vesti/united-media-i-sbb-podnele-krivicnu-prijavu….
• 28Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, https://www.ratel.rs/sr/.
• 29Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html; Statut RATEL-a, 30/16 (2016), https://www.ratel.rs/uploads/documents/pdf_documents/documents/Statut/s….
• 30Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge, “Dragan Pejović je novi direktor RATEL-a,” 26. avgust 2020, https://www.ratel.rs/sr/blog/dragan-pejovic-novi-direktor-ratel-a.
• 31Intervju sa Slobodanom Markovićem, tehničkim savetnikom za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), 3. april 2021.
• 32Intervju sa Slobodanom Markovićem, tehničkim savetnikom za digitalnu upravu u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), 3. april 2021.
• 33Registar Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, https://registar.ratel.rs/sr/?.
• 34Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html.
• 35Registar nacionalnog internet domena Srbije - RNIDS, “O nama,” 2022, https://www.rnids.rs/lat/o-nama.
• 36Milan Kragujević, @MilanKragujevic, “AHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHA upomoć” (slika), 27. oktobar 2020, https://twitter.com/MilanKragujevic/status/1321013948624310272.
• 37Zakon o igrama na sreću, 18/20 (2020), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_igrama_na_srecu.html.
• 38Petar Paunović, ”Operatori potvrdili za Startit Dnevnik: „Nije nam stiglo rešenje za uklanjanje CarGo aplikacije,” Startit.rs, 11. septembar 2020, https://startit.rs/operatori-potvrdili-za-startit-dnevniknije-nam-stigl….
• 39Petar Paunović, “CarGo u Kafkinom Procesu: Stručnjaci poručili inspekciji - aplikacija je jedno, domen nešto drugo”, Startit.rs, 10. septembar 2020, https://startit.rs/cargo-u-kafkinom-procesu-strucnjaci-porucili-inspekc….
• 40Zakon o elektronskoj trgovini, 52/19 (2019), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskoj_trgovini.html.
• 41Zakon o žigovima, 06/20 (2020), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zigovima.html.
• 42Anja Gligorević, “Serbia modernizes its trademark law,” BDK Advokati, 6. februar 2020, https://bdkadvokati.com/serbia-modernizes-its-trademark-law/.
• 43Facebook Transparency, “Content Restrictions: Serbia Country Overview,” pristupljeno 16. juna 2021, https://transparency.fb.com/data/content-restrictions/country/RS.
• 44Twitter Transparency, “Serbia,” Transparency Report, pristupljeno 16. juna 2021, https://transparency.twitter.com/en/reports/countries/rs.html.
• 45Google Transparentnost. “Zahtevi vlada za uklanjanje sadržaja: Srbija”, pristupljeno 16. juna 2021, https://transparencyreport.google.com/government-removals/government-re….
• 46Zakon o javnom informisanju i medijima, 12/16 (2016), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima…; Zakon o elektronskim medijima, 6/2016 (2016), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_medijima.html.
• 47Intervju sa onlajn novinarima koji su želeli da ostanu anonimni, 9. april 2021.
• 48Intervju sa Željkom Bodrožićem, predsednikom Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), 12. april 2021.
• 49IREX, “Vibrant Information Barometer 2022: Serbia,” 2022, https://www.irex.org/VIBE_2022_Serbia.
• 50Aleksandar Gubaš, “Pravi novinari neće podleći samocenzuri”, Cenzolovka, 14. april 2020, https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/pravi-novinari-nece-podleci….
• 51Freedom House, “Freedom in the World Serbia 2020,” https://freedomhouse.org/country/serbia/freedom-world/2020.
• 52Marija Obrenović, “Alo, Informer, kako brat?: Opštine širom Srbije pomažu prebogate tabloide, dok lokalni mediji izumiru (1)”, Cenzolovka, 25. februar 2021, https://www.cenzolovka.rs/drzava-i-mediji/alo-informer-kako-brat-opstin…
• 53Mila Bajić, “Nedovršena priča: Analiza predizborne onlajn kampanje 2022.”, SHARE Fondacija, jun 2022. https://www.sharefoundation.info/wp-content/uploads/Izbori-2022.-izvest….
• 54Politički sadržaj, Google Ads Smernice Pomoć. https://support.google.com/adspolicy/answer/6014595?hl=sr.
• 55“Nema lažnih “Južnih vesti”, po nalogu suda sadržaj privremeno uklonjen”, Južne Vesti, 14. decembar, 2021. https://www.juznevesti.com/Drushtvo/Nema-laznih-Juznih-vesti-po-nalogu-…
• 56”Ugly Twins: A novel type of attacks on local independent media in Serbia,” Reporters Without Borders, 29. jul 2021, https://rsf.org/en/ugly-twins-novel-type-attacks-local-independent-medi…
• 57Milena Popović, “Pouzdani izvori umesto ‘prijateljica sa Infektivne klinike’”, Cenzolovka, 3. avgust 2020, https://www.cenzolovka.rs/etika/pouzdani-izvori-umesto-prijateljica-sa-….
• 58Lazara Marinković, “Korona virus, maske, vakcine, migranti i protesti: Dezinformacije i lažne vesti u Srbiji u 2020.”, BBC na srpskom, 5. januar 2021, https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-55493667.
• 59Zorica Miladinović, “Odluka Vlade o stavljanju pod kontrolu informisanja o pandemiji”, Danas, 31. mart 2020, https://www.danas.rs/drustvo/tajna-odluka-vlade-o-stavljanju-pod-kontro….
• 60Ivana Jeremić, “Twitter Labels Numerous Media Accounts in Serbia ‘State Affiliated’,” Balkan Insight, 16. avgust, 2021. https://balkaninsight.com/2021/08/16/twitter-labels-numerous-media-acco….
• 61Stanford Internet Observatory, “Fighting Like a Lion for Serbia”: An Analysis of Government-Linked Influence Operations in Serbia,” 2. april, 2020, https://fsi-live.s3.us-west-1.amazonaws.com/s3fs-public/serbia_march_tw….
• 62“Serbian President Vučić slams Twitter over 'state-affiliated media' labels,” Euronews, 19. avgust, 2021. https://www.euronews.com/2021/08/18/serbian-president-vucic-slams-twitt….
• 63IREX, “USAID Strengthening Media Systems Project: Strategic Media Market Analysis (SMMTA) Executive summary,” https://www.irex.org/sites/default/files/SMS%20Project%20SMMTA%20Summar….
• 64Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html.
• 65Telenor, “Tarifni paketi”, https://www.telenor.rs/sr/privatni/ponuda/tarifni-paketi/.
• 66A1 Srbija, “Intarifa”, https://a1.rs/privatni/postpaid/intarifa.
• 67Telekom Srbija, “Tarife”, https://mts.rs/Privatni/Mobilna/Postpejd/Tarife.
• 68Baza onlajn medija SHARE Fondacije, https://onlajnmediji.rs/.
• 69Agencija za privredne registre, “Registar medija,” https://www.apr.gov.rs/registri/mediji/o-registru-.2198.html.
• 70Zakon o javnom informisanju i medijima, 12/16 (2016) https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima….
• 71Richard Good, “Serbia has second fastest COVID-19 vaccine rollout in Europe thanks to China,” Euronews, 27. januar 2021. https://www.euronews.com/2021/01/27/serbia-has-second-fastest-covid-19-…
• 72Dušan Komarčević, “Ko su lekari antivakseri u Srbiji? Negatori virusa u belim mantilima”, Radio Slobodna Evropa, 31. mart 2021. https://www.slobodnaevropa.org/a/31179853.html
• 73“Okupljanje i uvrede ispred zgrada Kona i Tiodorovića, Kon: Neću im oprostiti što su skandirali "Mengele", Euronews, 26. oktobar 2021. https://www.euronews.rs/srbija/drustvo/22459/okupljanje-i-uvrede-ispred…
• 74Marija Vučić, “Mržnja, laži i patrole: Srpska antimigrantska brigada igra se vatrom”, BIRN, 21. septembar, 2021. https://balkaninsight.com/sr/2021/09/21/mrznja-lazi-i-patrole-srpska-an….
• 75“Član Levijatana automobilom upao u migrantski prihvatni centar u Obrenovcu”, Mašina, 7. maj. 2020, https://www.masina.rs/clan-levijatana-automobilom-upao-u-migrantski-pri…
• 76Miodrag Sovilj, “Ljubitelji životinja koji vređaju žrtve fašista - šta je zapravo Levijatan?”, N1, 20. maj 2020, https://rs.n1info.com/vesti/a601600-ljubitelji-zivotinja-koji-vredjaju-…
• 77“Srbija, životna sredina i Rio Tinto: Eko protest u Beogradu – do Božića obelodaniti ugovore ili slede nove blokade”, BBC na srpskom, 18. decembar 2021. https://www.danas.rs/bbc-news-serbian/srbija-zivotna-sredina-i-rio-tint….
• 78Katarina Stevanović and Tijana Dušej Ristev, “Žene, seksualno zlostavljanje i kampanja #nisamprijavila u Srbiji: „Da nijedna devojčica ne doživi bol kao one koju su podelile iskustva”, BBC na srpskom, 27. decembar 2021, https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59803726.
• 79Građanske inicijative, “Platforma Tri Slobode za očuvanje prostora za civilno društvo u Republici Srbiji” 2022. https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2019/04/Platforma-Tri-slo….
• 80Ana Novaković, ““Ekološki ustanak” ujedinio građane: Ovo je naša zemlja, drugu”, N1, 10. april 2021, https://rs.n1info.com/vesti/ekoloski-ustanak-ujedinio-gradjane-ovo-je-n….
• 81”’EKOLOŠKI USTANAK‘ JE PARAVAN ZA POLITIČKI PROCES! Vujović: Pitanjima ekologije pokušavaju da uberu političke poene i obmanjuju građane!” Informer, 10. april 2021, https://informer.rs/vesti/politika/599652/ekoloski-ustanak-paravan-poli…; ”ĆUTA - LICEMER I LAŽOV! Dok je protestovao govorio kako se ne bavi politikom, a danas rekao kako se oduvek bavi politikom! Foto,“ Informer, 8. jun 2021, https://informer.rs/vesti/politika/613986/aleksandar-jovanovic-cuta-eko….
• 82“Brnabić: Ekološki protesti su politizovani”, Danas, 14. jun 2021. https://www.danas.rs/vesti/politika/brnabic-ekoloski-protesti-su-politi…
• 83SeConS Development Initiative Group, “Da li lajk-uješ protest?”, 2017, https://www.secons.net/files/publications/84-publication.pdf
• 84Jovana Georgievski, “’Oterali smo strah’: Kako su borci za reke sa Stare planine postali heroji ekološkog bunta u Srbiji”, BBC na srpskom, 15. avgust 2020, https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-53773502.
• 85Ustav Republike Srbije, 98/06 (2006), https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html.
• 86Zakon o javnom informisanju i medijima, 12/16 (2016), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_javnom_informisanju_i_medijima….
• 87Krivični zakonik, 35/19 (2019), https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html.
• 88ARTICLE 19, Serbia: Criminal Code draft amendments could threaten freedom of expression, 15. februar 2022, https://www.article19.org/resources/serbia-criminal-code-draft-amendmen….
• 89Freedom House, “Nations in Transit Serbia 2021,” 2021, https://freedomhouse.org/country/serbia/nations-transit/2021.
• 90“Serbian parliament adopts the Act on Changing the Constitution,” European Western Balkans, 10. februar 2022, https://europeanwesternbalkans.com/2022/02/10/serbian-parliament-adopts….
• 91N. Beckmann-Dierkes, S. Rankić, "The Judicial Reform and Referendum in Serbia", Konrad Adenauer Stiftung, 24. januar 2022, https://www.kas.de/en/country-reports/detail/-/content/the-judicial-ref….
• 92ARTICLE 19, Serbia: Criminal Code draft amendments could threaten freedom of expression, February 15, 2022, https://www.article19.org/resources/serbia-criminal-code-draft-amendmen….
• 93Ustav Republike Srbije, 98/06 (2006) https://www.paragraf.rs/propisi/ustav_republike_srbije.html.
• 94SHARE Fondacija i BIRN, Baza podataka monitoringa povreda digitalnih prava i sloboda, https://monitoring.labs.rs/data
• 95“NUNS: Policija od jutros zastrašuje novinare po Srbiji”, N1, 4. decembar 2021, https://rs.n1info.com/vesti/nuns-policija-od-jutros-zastrasuje-novinare….
• 96“Aktivista iz Niša: Policija me probudila u 7h zbog poziva na protest na Fejsbuku”, N1, 6. decembar 2021, https://rs.n1info.com/vesti/aktivista-iz-nisa-policija-me-probudila-u-7….
• 97Sava Majstorov, “Prekršajne prijave protiv novinara i aktiviste”, SOinfo, 12. april 2022, https://www.soinfo.org/vesti/vest/26608/prekrsajne-prijave-protiv-novin….
• 98Natalija Jakovljević, “Senćanka Mina Delić dobila poziv za sud zbog decembarskih blokada: Žele da nas zaplaše”, Danas, 6. maj, 2022, https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sencanka-mina-delic-dobila-poziv-za-….
• 99Dragana Pećo and Pavle Petrović, “Koruptivne veze: “Milenijum tim” ustupio Audi i stan bratu Siniše Malog”, KRIK, 22. jul 2019, https://www.krik.rs/koruptivne-veze-milenijum-tim-ustupio-audi-i-stan-b….
• 100Danijel Apro, “Astronomske tužbe Milenijum tima: Dobro znaju da lokalni mediji nemaju taj novac, ovako brutalno kažnjavanje značilo bi njihovo zatvaranje”, Cenzolovka, 7. april 2021, https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/astronomske-tuzbe-milenijum….
• 101Veran Matić, “Optika devedesetih”, Cenzolovka, 7. april 2021, https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/optika-devedesetih/.
• 102“Kompanija Milenijum Tim: Tužbe protiv medija samo za dokazivanje nevinosti”, Danas, 19. jul 2021, https://www.danas.rs/vesti/drustvo/kompanija-milenijum-tim-tuzbe-protiv…
• 103Article 19, “Serbia: Lawsuits against investigative portal chills media freedom,” 21. decembar 2021, https://www.article19.org/resources/serbia-lawsuits-against-investigati…
• 104“NUNS: Zabrinutost zbog talasa SLAPP tužbi protiv medija, novinara i aktivista”, N1, 23. februar 2022, https://rs.n1info.com/vesti/nuns-zabrinutost-zbog-talasa-slapp-tuzbi-pr….
• 105Jovana Tomić, “Za pretnje Vučiću ponovo osuđena na šest meseci uslovno”, CINS, 15. decembar 2020, https://www.cins.rs/za-pretnje-vucicu-ponovo-osudjena-na-sest-meseci-us…
• 106Jovana Tomić, “Janković Aranitović oslobođena optužbe da je pretila Vučiću”, CINS, 1. april 2021, https://www.cins.rs/jankovic-aranitovic-oslobodjena-optuzbe-da-je-preti….
• 107Marija Vučić, “Novinarki portala nova.rs određen pritvor na 48 sati”, Raskrinkavanje, 2. april 2020, https://www.raskrikavanje.rs/page.php?id=635.
• 108Serbian Fan Group Members Arrested for ‘Monstrous Crimes’,” Seattle Times, 4. februar 2021, https://www.seattletimes.com/sports/serbian-fan-group-members-arrested-….
• 109Bill Marczak, John Scott-Railton, Bahr Abdul Razzak, Noura Al-Jizawi, Siena Anstis, Kristin Berdan, and Ron Deibert, “Dissident’s Doubly-Infected iPhone Reveals Cytrox Mercenary Spyware,” The Citizen Lab, 16. decembar 2021, https://citizenlab.ca/2021/12/pegasus-vs-predator-dissidents-doubly-inf….
• 110Clement Lecigne, Christian Resell, “Protecting Android users from 0-Day attacks”, Google Threat Analysis Group, 19. maj 2022, https://blog.google/threat-analysis-group/protecting-android-users-from….
• 111Bill Marczak, John Scott-Railton, Bahr Abdul Razzak, Noura Al-Jizawi, Siena Anstis, Kristin Berdan, and Ron Deibert, “Dissident’s Doubly-Infected iPhone Reveals Cytrox Mercenary Spyware,” The Citizen Lab, 16. decembar 2021, https://citizenlab.ca/2021/12/pegasus-vs-predator-dissidents-doubly-inf….
• 112“Medijski napad na KRIK”, KRIK, 9. novembar 2015, https://www.krik.rs/napad-na-krik/.
• 113Belgrade Center for Security Policy, “The Anatomy of Capturing Serbia's Security-Intelligence Sector,” januar 2020, https://www.balkanfund.org/site/pubs/uploads/publications/think%20and%2….
• 114Katarina Živanović, “Vučić se žali na prisluškivanje, ne i kad prisluškuju novinare”, Danas, 21. mart 2021, https://www.danas.rs/drustvo/vucic-se-zali-na-prisluskivanje-ne-i-kad-p….
• 115Hiljade kamera hronologija: https://hiljade.kamera.rs/sr/hronologija/.
• 116Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, 87/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_podataka_o_licnosti.html.
• 117Bojan Perkov, “Will Serbia adjust its data protection framework to GDPR in practice?” Internet Policy Review, 17. april 2019, https://policyreview.info/articles/news/will-serbia-adjust-its-data-pro….
• 118Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti https://www.poverenik.rs/sr-yu/naslovna.html
• 119Izveštaj o radu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za 2021. godinu, p. 59, mart 2022, https://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/izvestajiPov….
• 120Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html.
• 121Ustavni sud Srbije, Odluka IУз-1245/2010, 13. jun 2013, http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/9081/?NOLAYOUT=1.
• 122Ninoslava Bogdanović, “Zadržani podaci o komunikacijama u 2020. godini: formalnost umesto kontrole”, SHARE Fondacija, 27. avgust 2021, https://www.sharefoundation.info/sr/zadrzani-podaci-o-komunikacijama-u-….
• 123“Nevidljive infrastrukture: Elektronski nadzor i zadržavanje podataka sa mobilnih telefona”, SHARE Labs, 1. jun 2015, https://labs.rs/sr/nevidljive-infrastrukture-elektronski-nadzor-i-zadrz….
• 124“Zadržavanje podataka o komunikaciji u Srbiji”, SHARE Labs, 29. avgust 2017, https://labs.rs/sr/zadrzavanje-podataka-o-komunikaciji-u-srbiji/; “Zadržavanje podataka o komunikaciji u Srbiji: Koliko smo pod nadzorom?”, SHARE Resources, 26. decembar 2018, https://resursi.sharefoundation.info/sr/resource/zadrzavanje-podataka-o…
• 125“Pristup bez transparentnosti: Praksa zadržavanja podataka u 2018”, SHARE Foundation, 29. oktobar 2019, https://www.sharefoundation.info/sr/pristup-bez-transparentnosti-praksa….
• 126Zakon o elektronskim komunikacijama, 95/18 (2018), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskim_komunikacijama.html.
• 127Odbor za kontrolu službi bezbednosti, Narodna skupština Republike Srbije, http://www.parlament.gov.rs/народна-скупштина/организација-и-стручна-сл….
• 128“Vučić: SNS, SPS and SPAS will form the new government in Serbia, early parliamentary elections in April 2022”, European Western Balkans, 21. oktobar 2020, https://europeanwesternbalkans.com/2020/10/21/vucic-sns-sps-and-spas-wi….
• 129Zakon o elektronskoj trgovini, 52/19 (2019), https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_elektronskoj_trgovini.html.
• 130SHARE Fondacija Baza sa kontaktima predstavnika stranih kompanija u Srbiji, https://predstavnici.mojipodaci.rs.
• 131Baza podataka napada na novinare, NUNS, pristupljeno u avgustu 2022. https://www.bazenuns.rs/srpski/napadi-na-novinare.
• 132“Pozivao na Fejsbuku na ekološki protest, policija mu upala u stan”, N1, 3. decembar 2021, https://rs.n1info.com/vesti/pozivao-na-fejsbuku-na-ekoloski-ustanak-pol….
• 133Simonović osuđen na zatvor zbog podstrekivanja na paljenje kuće novinara”, N1, 23. februar 2021, https://rs.n1info.com/vesti/simonovic-osudjen-na-zatvor-zbog-podstrekiv….
• 134"Apelacioni sud ukinuo presudu Simonoviću za paljenje kuće novinara," N1, 24. decembar 2021, https://rs.n1info.com/vesti/apelacioni-sud-ukinuo-presudu-simonovicu-za….
• 135Safe Journalists, “Onlajn napadi na novinarke”, 2020, https://safejournalists.net/wp-content/uploads/2020/12/onlajn-napadi-na….
• 136“Media4Women: Istraživanje pozicije novinarki u Srbiji”, Cenzolovka, 4. mart 2021, https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/media4women-istrazivanje-po….
• 137Katarina Stevanović and Tijana Dušej Ristev, “Žene, seksualno zlostavljanje i kampanja #nisamprijavila u Srbiji: „Da nijedna devojčica ne doživi bol kao one koju su podelile iskustva"”, BBC na srpskom, 27. decembar 2021, https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-59803726.
• 138Ana Novaković, “Nedozvoljen pornografski sadržaj deli se na Telegramu, javnost uznemirena”, N1, 9. mart 2021, https://rs.n1info.com/vesti/nedozvoljen-pornografski-sadrzaj-deli-se-na….
• 139Lazara Marinković, “Digitalno nasilje i Telegram: Osvetnička pornografija i zloupotreba intimnih snimaka - i kako se zaštititi”, BBCna srpskom, 26. mart 2021, https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-56383660.
• 140Lazara Marinković, “Мигранти, избори, вакцине, корона вирус: Недељни преглед дезинформација, манипулација чињеницама и лажних вести у Србији и региону”, BBC na srpskom, 25. maj 2020, https://www.bbc.com/serbian/cyr/balkan-52793900.
• 141SHARE Fondacija i BIRN, Baza podataka monitoringa povreda digitalnih prava i sloboda, https://monitoring.labs.rs/data.
• 142Zoran Strika, “Turski hakeri napali sajt Uprave za javni dug, ostavili poruku u vezi sa Srebrenicom”, 021, 16. jul 2021, https://www.021.rs/story/Info/Srbija/279445/Turski-hakeri-napali-sajt-U….
• 143Gorica Nikolin and Žarko Bogosavljević, “Blokirani serveri novosadskih službi, hakeri traže bitkoine da bi otključali vredne baze podataka”, 021, 2. mart 2020, https://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/235654/Blokirani-serveri-novosa….
• 144“Hakerski napadi na sajt Novinske agencije Beta”, Cenzolovka, 1. april 2022, https://www.cenzolovka.rs/pritisci-i-napadi/hakerski-napadi-na-sajt-nov….
• 145“Portal Danas.rs više od 10 dana pod organizovanim hakerskim napadima”, NUNS, 29. april 2022, https://nuns.rs/portal-danas-rs-vise-od-10-dana-pod-organizovanim-haker….
• 146Council of Europe, “Chart of signatures and ratifications of Treaty 185 - Convention on Cybercrime”, pristupljeno 19. juna 2021, https://www.coe.int/en/web/conventions/full-list/-/conventions/treaty/1….
• 147Krivični zakonik, 35/19 (2019), https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html.
• 148Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, http://www.beograd.vtk.jt.rs/.